Jedan od najvećih *no-no*-a u savremenom srpskom društvenom životu.
Iako Beograd ima 2 miliona stanovnika i zauzima veliku površinu i iako je sasvim jasno da ljudi u Beogradu pričaju drugačije nego u Vojvodini,Negotinu,Užicu ili Velikom Trnovcu, tvrdnja da neko priča beogradskim akcentom ravna je tvrdnji da neko voli da drka na sliku svoje keve iz indeksa.
Sa druge strane,zanimljivo je da se insistiranje na činjenici da neko priča južnjačkim naglaskom (pogotovu karikiranim) smatra za vrhunski burazerski ugodjaj i socijalni lubrikant.
-E brate što je dovela Jelena sinoć neku drugaricu na sedeljku,onako slatka je mala ali...
-Ali šta?
-Brate,lepo izgleda devojka i sve to ali što ima beogradski akcenat jebote...
-Au matori....pa da Lejdi Gaga,Grand,Mišković a ne ko što je pre bila muzika brate!------------------------------------------------------
NN četer : E windgirl88 odakle si?
NN četerka: Iz Beograda,ti?
NN četer: Ja sam iz Niš,hihihihih
NN četerka: Jao iz Niš hihihihih,šta radiš be,hihihi
NN četer: Pa eto mi u Niš,ono kao be,Nišlije taj fazon. :)))
NN četerka: :)))))))
Normalan govor beograđana, koji došljaci ismejavaju ne razumevši da tako kako ga oni doživljavaju, pričaju samo seljaci u Beogradu.
Isto kao kada beograđani pokušavaju da imitiraju leskovčane i nišlije, pa ispadnu smešni.
