Volela je golemu močugu.
Kod nje nije bio dovoljan dvocifren broj inča palamare, preferirana dužina joj je težila beskonačnosti. Da može, primila bi most na Adi, samo da je od mesa. Posle svake njene avanture sa penisima intergalaktičkih razmera, ostali bi mogli samo da bacaju salamu po hodniku. Nikad zasićena, uvek je tražila golemiji primerak.
-Jesi konačno karo Jelenu?
-Ma jesam brate, zamisli, još mi se žalila na dužinu. A ja imam sasvim pristojnih devetn'es i po centi.
-Znam, prič'o mi Ćomi da ni ona čamuga iz Partizana nije mogla da je natera da svrši. A on nema kurac, nego vatrogasno crevo. Onomad se Babović onesvestio pod tušem, mislio anakonda. Istraumiro se čovek, ne može više vola da ubode, a kamo li gol. Što se tiče dimenzija, beskraj je njoj granica.
Duboka kao ambis. Ulazeći u nju osećao sam beskrajnost koja se u obliku žmaraca pela uz moja leđa. Ona je jedno omnipotentno biće koje mi je svu svoju beskrajnost davala kad' god sam to poželeo. Šireći noge otvarala se neosvetljenja, beskrajno duboka, pećina koja kao da je, bez reči, već samo svojom privlačnošću, dozivala moje genitalije da se uvuku u nju i tu provedu sate. Izgubih je davno. Otišla je ka beskrajnosti koju je imala među nogama, i nikada je više nisam video. Pokušah da to što je ona imala nađem kod druge, proveravajući prstima, ali svaka sledeća mi je udarila šamar.
