Izum Ministarstva prosvete, koji bi trebalo da bude primenjen počev od sledeće školske godine. Predviđeno je da đaci prvog razreda osnovnih škola dobiju besplatan komplet udžbenika. Fora je u tome što im, u skladu sa opštom politikom stezanja kaiša, udžbenici neće biti poklonjeni, već samo pozajmljeni na korišćenje u toku školske godine - očekuje se da ih učenici po završetku prvog razreda vrate neoštećene, kako bi ih koristila naredna generacija đaka prvaka.
Zanimljiva zamisao, ali u praksi teško primenljiva. Mnogi od udžbenika za današnje prvake su pisani tako da liče na slikovnice, sa puno zadataka koji zahtevaju dopisivanje, docrtavanje, bojenje i slično. Postavlja se pitanje koji će im onda besplatni udžbenici, ako će već učenicima biti zabranjeno da ih koriste na za to predviđen način? Ako se deca koja su tek pošla u školu i za koju je diskutabilno koliko su uopšte u stanju da razumeju ovu zavrzlamu ministarstva, ogluše o ovu zabranu i svojim olovčicama ipak nešto nažvrljaju u knjigama, njihovi roditelji moraće da plate nove udžbenike. U vremenu kada se usvaja novi zakon o zabrani zlostavljanja dece, to će biti novi podsticaj roditeljima da svojoj deci prete batinama. Uz to, sve i da se dečica nauče da zadatke iz udžbenika treba da rešavaju tako što će ih prepisivati/precrtavati u svesku ili na papir sa strane, sama činjenica da će nositi knjige u školu svakog radnog dana, dovoljna je najava da one ipak neće moći da ostanu neoštećene. Nešto će se pocepati, pohabati, isprljati sigurno. I onda će roditelji naredne generacije da protestuju što su deca iz prethodne dobila glanc nove udžbenike, a njihova dobijaju pohabane - jer nije dovoljno što je besplatno, treba da bude i novo.
Na kraju ćemo se sa setom prisećati devedesetih, kada je čitanka za srednju školu koštala manje nego jedna čokoladica Kinder Bueno, pa se i nije nametala potreba uvođenja "besplatnih" udžbenika.
