Poslednji vapaj palog borca. Sateran u ćošak i potučen do nogu ipak nekako uspeva da izusti tu rečenicu sa nadom da će sve ispasti drugačije od onoga što očekuje. Ipak se nada nečemu boljem. Ne očekuje milost jer zna da je neće dobiti već traži samo malo razumevanja jer ipak smo ljudi, majka mu stara.
Čekaće još dugo na odgovor dok ne podigne glavu, otvori oči i vidi da je sve nestalo. Sve ale, koje su krenule da ga raščereče, su nestale na neko vreme. Ko zna zašto. Možda iz čojstva, a možda da bi još malo uživale posmatrajući ga u njegovoj patnji. Njemu to nije bitno i sigurno neće razmišljati o pozadini ovog gesta dobre volje. Ustaće, obrisati prašinu sa sebe i potražiti neki lek za ranjenu dušu, a od sutra sve jovo nanovo.
- Stig'o sam.
- E, dušo, našla sam neku frst minut ponudu za letovanje na Krfu. Nije mnogo skupa samo trista šezdeset evra po osobi.
- Pusti me, bre. Tek sam se vratio sa posla.
- Ćale, prijavio sam se za ekskurziju. Ono Prag, Beč, Budimpešta i tako to. Sledeće nedelje bi trebao da uplatiš prvu ratu.
- Kad si se, bre, prijavio? Koga si...
- Tata, je l' možeš da mi daš neke pare za garderobu?
- More, bešte svi od mene! Ja nemam ujutro za hleb i mleko, a vi oćete da živite ko grofovi od moje platice. Da se nosite, bre, u tri lepe.
