Osim u svemiru, postoji i na pijaci. Prodavac ti naplati 3 kilograma jabuka, kantar je izmerio 2.80, realno ima oko 2, a kad dođeš kući shvatiš da su iznutra trule i da si pojeo kilo i po đuture.
Odsustvo svake težnje da se nešto konačno završi.
Duh i telo nakon kraja velike neizvesnosti. Kako se odredjeni bitni momenti približavaju, rastu iščekivanja, stres, čvrsne kamen na srcu i čovek biva okupiran i težak.
Kao kada spremaš ispite ili nešto drugo, mučiš se, nerviraš, brineš, svadjaš sam sa sobom, moraš sve to da ispolažeš..I onda shvatiš da ćeš i posle toga biti živ.
Na kraju odeš, uradiš šta uradiš i najveće zadovoljstvo ti je to što se sve konačno okončalo - šta god da se dogodi.
Padne kamen sa srca i oko vrata, bivaš sve lakši i lakši, dok ne pomisliš kako u tebi više nema ni jednog grama brige, frustracije i materije.
Ideš da se prošetaš, napiješ, pošteno ispavaš, istrčiš, skočiš sa bandžija..Šta god će te tog trenutka ponovo ispuniti nekom težinom, ali ovaj put zadovoljavajućom i lepšom.
Prošlo je!
Nastaje u momentu kada stojiš u punoj 25ici na jednoj nozi, a onda neko vikne: "Može još malo tamo!" Znaš po tome što ne moraš više da se držiš a znaš da nećeš pasti.
Osecaj posle dobrog kenjanja...
Razlog usporene kretnje pri ulasku na gajbu ortaka do kojeg Vam je trebao trocifreni šatl GSP-a. Stanje u prostoru gde je dobrodošla jedino antimaterija, a i ona mora da pešači pet kilometara ako joj nestanu cigare dok ne naiđe na prvu trafiku...
- Poslednjih pola sata vožnje sam se čvršće držao za šipku u busu, krenulo da me odlepljuje od poda... Nego, jel si znao zašto ti je jak signal na tom Total TV-u? Sad je proleteo jedan komunikacijski, 'leba mi...
