Ovaj izraz nastao je na osnovu čuvenog napuštanja ceremonije dodele medalja u Atini kada su košarkaši Hrvatske otišli u momentu kada su se naši popeli na pobedničko postolje, a ovakva vrsta kritike se upućuje osobama koji ne umeju stoički da podnesu poraz, kritiku ili da se suoče sa nekim problemom pa se odlučuju da pobegnu od toga iako time ne rešavaju ništa već samo iskazuju svoju nemoć i slabost.
(dva ortaka igraju PS, poslednji minututi utakmice su u toku i jedan od njih dvojice postiže vodeći gol iz neke nemoguće pozicije)
- Ortak 1: Tooooo sineeee, kakva golčinaaa!!!
- Ortak 2: Jebem ti sve da ti jebem, kako te je ukenjalo! Ma neću da igram više ovo sranje! (baca džojstik i ustaje)
- Ortak 1: Alo bre, gde ćeš? Aj da završimo tekmu pa posle revanš.
- Ortak 2: Ma neću da igram ovo više, idem kući.
- Ortak 1 : Koji ti je moj bre?!
- Ortak 2: Ma govno od fudbala bre, sve vreme sam bolji i gledaj ovo sad... Neću da igram više!
- Ortak 1: Ajde bre, pa što pizdiš bezveze, zajebancija obična, ne igramo u život!
- Ortak 2: Ma neću, idem kući, treba da učim nešto, da sredim sobu i još neke stvari da završim... Ajd' zdravo!
- Ortak 1: Ma idi onda zabole me...Ko' Hrvati 95-te! Duriš se i bežiš bezveze... Pali, ko te jebe!
