Rečenica koja je, po starim spisima, izgovorena od jednog starog Jevreja dok su radili na baušteli u Egiptu. Tada je neki nesretni Avram ukrao bič od jednog tabadžije iz faraonove garde zadužene za obezbedjenje gradilišta. To je tabadžija saznao i čim su ga videli u beloj suknjici kako brzohodno ide prema grupi Jevreja znalo se da je neko najebo. (R.I.P. Avram)
Od tada pa do dana današnjeg čovek koji ide brzo prestavlja petog jahača apokalipse. Ustvari on mu dodje prvi jer koga boli kurac za bolest i glad u tom trenutku kada je samo bitno da se izvuče živa glava. Bilo da je to lik koji se probija kroz masu u klubu prema nekom sa nepomičnom, apatičnom facom u želji da od nekog napravi meteoropatu ili je to seljak koji prelazi preko oranja i iako mu noge upadaju u rupe on nastavlja da gazi i ide prema grupi budala koji su se usudili da mu kradu rakiju. Kako god biva, činjenica je da će će biti srče.
Dugo se raspravljalo o simbolici takvih ljudi. Neko je jednom rekao "Šejtan nek žuri, mi ljudi imamo vremena". Iz ove stare izreke se izvlači zaključak da je u čoveka koji ide brzo ušao sam šejtan, da je spreman da počini vaskoliko zlo i da je to jedini način da izbaci šejtana iz sebe.
Ako si se susreo sa takvim čovekom a sposoban si da ovo čitaš smatraj sebe srećnikom. Retki su oni koji su uspeli da smire tog čoveka, da ga urazume i povrate ljudskost u njegovoj zatrovanoj duši. Zato, ako ikad budeš video čoveka kako ide prema tebi brzo, sa bezličnom facom a znaš da si kriv BEŽI!
