Bi-džej, bloudžab, sukcija. Pušenje, narocki. Samo bidža nije običan felacio. Bidža ti se uvek odvija uz neki ruralno-idilični prizvuk; livada, Prvomajski uranak, blejanje ovaca u pozadini, skrivanje od lovočuvara, zdušno pljuvanje snajke na bobana radi lubrikacije.
-Bi li bi mi dala?
-Šta će reći svet?! Nismo uzeti!
-Mislio sam da si ti iznad takvih malograđanskih gluposti kao što je brak. A može makar Bidža?
-Pa moooožeee...
-Hehe.
Preteča i niži oblik seoskog đilkoša.
Primer kako se bidža udvara seoskoj devojci:
- Je l’ Rado, jes’ videla onu tarabu kod šljivika, a?
- Jesam – odgovara snebivljivo Rada, crveni u licu, vrti pletenicu kažiprstom i crveneći obara pogled a krišom ispod oka pogleduje bidžu.
- A, je l’ vide ono veeeliko govno kod tarabe?
- Vide..
Bidža se onda važno isprsi i udara pesnicom u grudi, govoreći:
- E, to sam se ja posr’o!
