Nejebica. Ali ne obična, ravničarska nejebica koja može da se piše i izgovara kako ijekavski tako i ekavski. Ne, ovo je mučka, krajiška nejebica, ona od koje pati mečka kad se u proleće probudi iz sna željna spavanja. Ona nejebica zbog koje ratovi počinju i završavaju, ona nejebica koja je prisutna kad u selu čak ni koze nema, a kamoli slobodne ženske.
- Đe ćeš sine?
- Odo` u opštinu da im nešto rečem! Opet su međ` sobom podijelili državnu zemlju, a na nas ni kamenom da se bace!
- `Ajde, `ajde, povezi onaj IMT, nemoj Džondirom - znaš da nemaš dozvolu...
- Mile, što ga pusti da ode, ub`će nekog!
- Ma nek` ide, mož` bit` naleti na neku opajdaru usput u gradu pa ga malo prođu bijesovi. Ko će ga vakog trpit!
