Setna pesma Dragana Stojnića od čijeg nas glasa gotovo momentalno podilaze žmarci i u nama se nagomilavaju nanosi teške i pritiskajuće tuge.
Otuda valjda i potreba da se tom osećanju hitro stane na put, stvaranjem kontra efekta, što je dovelo do mnogih obrada...
Bila je tako lepa... Šteta što je bila slepa...
Bila je tako lepa... A onda je skinula šminku...
Bila je tako lepa... A ja tako ružan...
Bila je tako lepa... A onda sam se istreznio...
