Početak svake "dobronamerne" kritike od strane starijih osoba koji su veoma, ali nepotrebno, "zabrinuti" za zdravlje, više psihičko nego fizičko.
Ja sedim uz komp, radim grafički...
Baba: A što ti blejiš u to celi dan ?
Ja: Pa radim za školu...
B: Pa ne valja ti to, rekli na vestima oni da ne valja to uopšte, štetno za oči...
J: Baba ja moram ovo da radim...
B: A i postaneš zasivnik il' nešto takvo, ne valja ti to uopšte...
J: Dobro baba, idi i gledaj vesti dok ti ne kažu da ne valja da guraš nos u tuđe stvari...
Baba: A ja hoću da ti pomognem a ti tako, e ni dinar nećeš da dobiješ!____
Pola sata kasnije, gledam film i pijem koka-kolu i opet baba:
B: Pa gledaj ga, po celi dan si u sobi, ne izlaziš napolje, ima da umreš tu! A još piješ i to čudo, kukuu, gde ode svet!
J: Dobro baba, već si mi pričala...
B: Pa jel znaš da je bilo na vestima da ne treba da se pije, uništićeš bu...
J: E, idi napolje zove te neko...
Izraz koji vaš sagovornik koristi kada ga vi u vašem međusobnom dijalogu prekinete,a on samo želi da nastavi svoju priču kako je ne bi zaboravio.Zna da ju je čuo negde,ali,kako to obično biva,ne može da se seti tačno gde,pa ovime samo želi da dokaže da mesto nastanka priče u tom trenutku nije bitno toliko.
A: Eee,brate,'naš šta sam čuo? Nekom dečku stavili bele bubrege vola na mesto pravih i onda...
B: A 'de si to čuo?
A: Ma bilo na vestima...I slušaj dalje (nastavlja nadrealnu priču)...
----------------------------------------------------------------------------------------------
