To je ona vrsta devojke. Jedina vrsta kad se ponadaš da je drugačija od drugih. Da ima nešto u vezi nje što je čisto, što je samo za tebe. Ona kad joj kažeš sve a ona upije i prećuti. Ona koja te pusti da živiš u laži, uveri te da je osmeh iskren, a ti samo vidiš ono što želiš. Ona. To je biće koje se hrani pažnjom, zahteva svakodnevne posete, svakodnevne susrete a ne daje zauzvrat ništa.
To je ona kojoj daš devet meseci života i onda dočekaš da ti ona kaže da nisi dovoljan, da nisi ono što treba, da fali nešto. Kad misliš da imate sve, ustvari samo imaš. Njoj nije dovoljno. Blad saking bič ti crpi svaku kap života.
Dok misliš da je činiš srećnom to je samo predstava, neko drugi joj je ono što bi ti trebao da joj budeš, neko drugi joj stavlja i skida osmehe, neko drugi zna joj tajne, nekog drugog zamišlja dok te grli. To je ona kojoj ćeš dozvoliti da se uveri da je to što si znao od početka. Dozvolićeš neka proba drugog, neka vidi da li ima kod njega to što nije kod tebe, dozvolićeš da shvati da je pogrešila. Ali nikad nećeš oprostiti i nikad joj nećeš dozvoliti da se vrati.
Nije neophodan. Lako je zaključiti.
