Ono što se dešava kad nismo skroz sigurni u sebe, ili pak ako nam se neka osoba bolesno mnogo sviđa. Manifestuje se mucanjem i lupanjem gluposti, i obavezno sadrži jedan mučni trenutak tišine.
Primer 1.
Profesor: Ajde Milena, reci ti nama koji Nemanjić je bio car?
Milena: Eh (jao jel onaj Prvovenčani, ma ne nije on), ovaj (Sveti Sava? O Bože šta ja lupam!), to je biiiiioooooo (kakav me Karađorđe sad spopade), zvao se (jel to bre ona Lazar), ovaj da nije Uroš? Ne, ne Dušan!
Profesor (nakon pauze): Dva i da te ne gledam više.
Primer 2.Momak: E, i ovaj, tako mislim tvoje oči me nekako, kako to reći, ovaj ostavljaju bez reči, ovaj mislim to jest bez teksta, tačnije komentara, tako da, ovaj, stvarno, se ovaj, malo pogubim, ovaj, šta sam hteo reći, ovaj. (dvominutna pauza)
Devojka(u sebi: OVAJ je lud! Valjda će me neki cimnuti na mob pa da ima izgovor da strugnem.): Hvala.
