Francuski Jermen, osvajač svetskog prvenstva 1998.e godine i čuven kao fudbaler Parme, kad je ona nešto značila u fudbalskom svetu (ah, zar je morala mlekara da rikne).
Njegovo prezime je dušu dalo da se opiše neki moderni vernik koji posti zbog dijete, drži krstaču na bojleru i krsti se u autobusu (other religions and segregations included, prim. aut)
1) U govoru:
- Dobro bre, sad ti palo na pamet da u pola jedan kad smo u najveće na Gruovom koncertu, da odeš da zapališ sveću u crkvu...i kome to...
- Za 2paca, čoveče, mnogo sam se iznervirala kad je odumro...
- Koji si ti Bogosjan, Milice!2) Vukajlijaška storija:
Igrajući tekmu Parma - Kremoneze, Alen se setio da je kući ostavio uključenu ringlu. Žena mu je otišla u Milano da kupi gaće, a sitna mu dečica su otišla na Jugio žurku. "Ko će da isključi ringlu, jebote?" mislio je Alen. "Pa zar da onolika kućerina koju sam zaradio lomatajući se od Kalabrije do Triestine ode u prah i pepeo? Dragi Bože, ako mi nekako pomogneš oko toga, biću ti veran vernik do kraja tisućleća!"
U tom trenutku Lilijan Tiram, postiže gol na odbitak (lopta se odbila od zamišljenog Alena) i u zanosu kao svaki mladi fuzbaler Lilijan diže dres da pokaže natpis na majci (tad je to moglo).
Alen se okrenu ka Lilijanu, jer je Lilijan trčao ka svom zemljaku, i vide natpis:
"Alene, isključio sam ti ringlu. Gospod Bog."
Od tada je Alen postao verni Božji vernik, i nastavio je tradiciju svog čukunčukundede jermenskog pravoslavnog sveštenika Maksimilijana koji je službovao u Vatopedu, a naravno obraćao je i više pažnje na još jednog njegovog zemljaka i velikog vernika Pjera Bogibera (dušmani su rekli da je Boagiber, samo da naprave zaveru).
