To mi u Banaaaatu (a možda i ostali) kaaažemo kada nam nešto prija (neka hrana npr.) toliko da osećamo da nam je duuša izlečena.
Baba: Deeete, doođi, jako je lepa čorbica, bolan da se leči!
Ja: Važi, baba, dolazim!*dolazim u kujnu i sedam i počinjemo da jedemo*
Baba: Mphmmh kako prijaaa...
Ja: E jes' vala, dobra je!
Baba: Stvarno, bolan da se lečiš...
Ja: Aha, skontala sam da može se i bolestan da se izleči.
Baba: Ma to se tako kaaže, kad sam ja živela u Mokrinu, moj baabo je stalno govorio za majčinu hranu ''eh, kako je dobro ovo, bol...
Ja: Dobro, shvatam!
