Uzaludno bačen genetski materijal. Pravljenje jedinke koja osim trošenja dragocenog kiseonika, nije sposobna ništa drugo da uradi u životu, a svaki njen pokušaj prosto vrišti ''Vidite koliko glup mogu da budem''.
Ovakvim ljudima generalno nema pomoći, a roditelji zabezeknuti počinju da se pitaju šta im je trebalo da donesu tu odluku o pravljenju deteta, jer da su znali šta će ostaviti čovečanstvu u amanet zaustavili bi se na vreme.
- Marko, šta se to dogodilo sinoć? Nikola je jutros došao kući sav plav, to što je bio pijan manje-više.
- Ma teta Radojka, zapenio je sinoć na neku devojku u klubu. Zauzeta, sedi sa dečkom i nekim društvom, ali ovaj vaš zapeo kao dete na krušku da joj plati piće. Ubismo se objašnjavajući mu da ne radi to, ali nije vredelo. Još kako je popio, nije bilo šanse da ga umirimo. Rešio je da istera svoje, a onda je dečko te devojke rešio da istera bubice iz njega.
- Čuješ li Stevane, kako ti je sin dobio preko pičke? Kreten na tebe, odmah se videlo.
- Jebaću mu sve po spisku, kada se konačno probudi. Vidi ga na šta liči, toliko su ga odrobijali da ima dugu po leđima. Čitav život je glup do neviđenih granica. Koliko sam mu puta samo rekao, ali ne vredi. Ma bolje da sam ga u koprive izdrkao tada kad smo ga pravili. Pekao bi me kurac, ali makar ne bi savest.
- A lepo sam ti rekla tada, ali nisi hteo da me slušaš.
