Ukoliko je "ti si mi ekstra ortak, ali..." uvodna kombinacija aperkata i lou kika, onda je "bolje što si mi rekao" fataliti. Od bedema Kalemegdana, preko bioskopa, parkova, rođendana i žurki, pa širom cele Srbije, većina korpaja koje su muški primili završava se ovom rečenicom. Reč je naravno o varijanti "mi se šetamo, al' se ne rešetamo", drugačije nazvanoj "on kao misli da ona nije provalila da se primio, a ona se pravi blesava".
Iako je stvar očiglednija od rezultata parlamentarnih izbora u zemljama iza gvozdene zavese, devojka će odigrati na šok-efekat "ne mogu da verujem kako Kirbi dobro usisava" kartu, preuzetu sa flajera iz poštanskog sandučeta. Ovim gestom izbegava se "uvek mi je bilo jasno, samo nisi bio u kombinaciji" neprijatna situacija, nakon kojeg se razgovor svodi na nivelaciju terena koji se već pretvorio u Gazimestan posle udara Osmanlija (ništa nije bilo, i dalje se čujemo i viđamo, ali gaće ne dam, bar ne tebi).
Kada šesnaestogodišnji klinac, zaslepljen pojavom ženske persone koja pred njim stoji, prvi put pokupi korpu koja se završava ovim "hedšat u glavu" finalnim potezom, svečano ulazi u kolotečinu šablonizovanih, sistemskih odbijanja, praćenim "opet sam ga ispušio, odo' da se napijem" emo izjavama, koja će ga pratiti sve dok ga jednog lepog dana ne usere. Devojka naravno izlazi kao pobednik, jer uvek je dobro pripisati u tefter još jednog džokeja koji bi rado uzde prihvatio, a i osigurava se busija za budućnost, ukoliko se ispuste povoljnije prilike.
Pera: Šta bi sinovac?
Uroš: Ma kurton, korpa.
Pera: Š'a 'e rekla na kraju?
Uroš: Rekla je:"Bolje što si mi rekao".
Pera: Pa, jesam ti rek'o!?
Uroš: Jesi Pero, lepo si rek'o, svaka ti se ćerka za princa udala.
Pera: Ajd, ajd, nemoj si smoren, biće toga još, tek počela serija, ovo je bila tek pilot epizoda. Vodi tebe Pera na pivo.
Uroš: Ae...
