Bolonjski sitem studija

Bolonjski sistem je sistem studija koji se koristi u većem delu sveta a koji smo i mi usvojili u težnji da modernizujemo školstvo, olakšamo studije i skratimo prosečno vreme studiranja. Suština bolonjskog sistema je u tome da studenti dobijaju poene na redovno pohađanje predavanja i vežbi, i stalno imaju kolokvijume što ih tera da uče redovno. U našem slučaju bolonjski sistem podrazumeva i smanjenje količine gradiva što bi, uz redovno učenje, trebalo da znatno olakša studentima polaganje ispita.

Po bolonjskom sistemu, osnovne studije traju tri godine, posle idu dve godine master studija i nakon toga doktorske studije koje traju 3+3 godina. Master se može donekle izjednačiti sa "magistar", s tim što su poslednjim generacijama studenata koje su završile fakultet po starom sistemu priznali zvanje mastera, sa ili bez polaganja razlike.

Naravno, pri implementaciji Bolonje javio se popriličan problem, a to je da sistem nije serb-proof. Najveći problem je što je svaki fakultet Bolonju tumačio kako njemu odgovara. Negde su studije možda i previše olakšane pa student, po diplomiranju, sa sobom ponese ograničeno znanje, a negde su samo uveli praksu obaveznih predavanja, redovnog kolokviranja vežbi i tome slično, a količina gradiva nije smanjena ni za pasus! To su najbolje osetili studenti koji su posle godinu ili dve studiranja po starom prešli na Bolonju - odjednom su počeli da provode i po 8 i više sati dnevno na fakultetu jer su se predavanja i vežbe i dalje organizovali kao i pre ali ih je trebalo sve odslušati i odraditi. Naravno, kasnije im nije ostajalo vremena da nauče sve kako treba.

Jedna od najvećih mahinacija "ispod žita" je da su mnogi fakulteti Bolonju i zloupotrebili kako bi što više studenata obnovilo godinu i prešlo na samofinansiranje (jer po Bolonji se, čini mi se, po obnavljanju godine automatski gubi budžet. Po Bolonji obnavljanje godina nije predviđeno!). O tome jasno govori i činjenica da ove godine dve trećine studenata nije steklo uslov za upis naredne godine.

Konačno, ljudi koji su fakultet završavali po starom uvek će napominjati da se nekada na fakultetu sticalo mnogo veće znanje, da su ispiti bili teži a profesori stroži, da master nema veze sa nekadašnjim magistar ("Ej, bre, jel' znaš ti šta je nekad značilo imati Mr. u prefiksu?"), da su ljudi koji su diplomirali po starom stekli veće znanje nego danas doktori nauka, i slično. Najviše ćete se naslušati takvih stvari od večitih i propalih studenata.

Na kraju krajeva, onaj ko ne uči neće ni završiti fakultet, koji god da je sistem studiranja.