Svi vole da pevaju uz njegove: Rock 'n' Roll za kućni savet, Kada padne noć, Lutka sa naslovne strane, Dobro jutro, Kad sam bio mlad... i još mnoge druge (navodio bih još pola sata), i svi se tu nekako pronađu. Međutim, puno ''dobrih poznavalaca'' Rok scene Srbije i EX YU (složičete seda je za vreme stare Juge imao najjače pesme) ga posle kritikuje jer su im mama i tata tako rekli, čuli su na TV-u ili im je devojka, koja ujedno i svršava kada joj dečko otpeva Jedino Moje uz pratnju gitare, rekla da je on ''šovinistička svinja''... Ma pustite to šta vam drugi kažu, čovek se jeste malo ofucao i promenio se, nije to onaj stari Bora kakvog svi želimo ponovo, ali ubeđen sam da svi koji volite gore pomenute pesme negde u dubini svog srca koje kuca za Rokenrol volite i tog istog Boru Đorđevića. I treba da ga poštujemo i volimo upravo zbog tih pesama koje nam je podario, a iskreno ne može niko da stvara dobru muziku ceo život, mora nekada i da omane. Ostaje nam da volimo Boru i da se nadamo da će nekada da se vrati na stare staze kada je harao.
Rokenrol za kućni savet, Ostaću slobodan- Zar to nisu pesme svakog/e buntovnika/ce?!
Jedino moje- Zar to nije pesma svakog/e zaljubljenog/e muškarca ili devojke?!
Kada padne noć- Zar to nije pesma svakog/e, bilo muškarca ili devojke koji/a je ostavljen/a?!
Kad sam bio mlad, Gde si u ovom glupom hotelu, Dobro jutro...- Ko ne voli ove pesme kada je sam ili sa društvom uz gitaru?!
