2010 godine, u Srbiji postaje sve popularniji odred takozvanih "borbenih monaha".
Usled iscrpljenosti svih ostalih vrsta pregovora , unutar pojedinih delova SPC se došlo do zaključka da je neophodno obnoviti, ojačati i izaći u javnost sa ovim crkvenim redom , čiji koreni po nekim spisama datiraju od ranog 13. veka. Njihove aktivnosti su strogo čuvana crkvena tajna. Kroz istoriju Srpskog naroda njihov rad i delovanje je zabeleženo samo u par navrata: Boj na Kosovu - priče kažu da je Miloš Obilić zapravo bio borbeni monah , ali da je SPC uspela da zataška svoje delovanje u tom slučaju , zbog bojazni odmazde Otomanskog carstva. Još jedan nepotvrdjen slučaj pojavljivanja reda borbenih monaha je zabeležen od strane nevinog posmatrača u Sarajevu 28 Juna 1914.
U skorije vreme jedno od retkih javnih pojavljivanja pripadnika ovog odreda desilo se 2001 godine za vreme održavanja "povorke ponosa" kada je čovek za koga se sumnja da je član ove organizacije otvoreno i u uniformi odreda , podržavao kontra proteste usmerene protiv pripadnika povorke.
Na kraju 14.02.2010 godine , nekoliko pripadnika ove crkvene organizacije je ispred manastira Gračanica pokušalo nasilno da udje u dvorište istog , i time da podršku sada već razrešenom vladici Artemiju, koji je za sada i jedini visoki crkveni zvaničnik koji je otvoreno podržao gore pomenuti crkveni red.
Neki izvori špekulišu da se trenutna baza ovog reda nalazi u manastiru Crna Reka , mada ova vest nikada nije bila potvrdjena.
Jedine pouzdane informacije o načinu rada ovog odreda , dobijene su iz par delova srpskih narodnih pesama i kažu : "pod mantijama kriju sekire a u bradama bojne otrove" , "pristupaju glasnoj meditaciji bolje poznatoj kao rakijanje" , "svaki je ko 7 Jugovica,a Jugovici su bili borbeni monasi,tako da je Jugovica bilo 49"
