Izraz za posao ili neku radnju koja je unaprijed osuđena na propast. Džaba ti to što imaš muda k'o vo ako nisi adekvatno opremljen. Što bi naš narod rek'o gdje ćeš go na Rusiju?
- Momci, jel ovo Mjesna zajednica? Rekoše mi da Lakija grobara mogu ovde naći.
- Jeste, ali Laki nije tu. Šta je u pitanju?
- Smrtni slučaj, juče mi umro otac pa treba da ga sahranim.
- Auu, kud baš danas... Badnji je dan prijatelju, Laki je otišao u svoje selo i nema ga do posle praznika sigurno. Da nesreća bude veća, jedini je grobar u selu...
- Kuku meni, pa šta da radim sad?! Možete li ga vas trojica ukopati?
- Nema šanse, danas se peku prasići i sve što ide uz to.
- Platiću vam pobogu, neće bit' džaba! Daću vam po 50 evra, malo li je?!
- Pa sad... hmmm... aj' dobro. Evo ruka!Nakon sahrane...
- Hvala momčadijo, ne znam kako bih ovoj silnoj rodbini i komšijama u oči pogledao da nisam organizovao sahranu. Ajde pređite s narodom pod šator da pojedemo i popijemo nešto za pokoj duše, red je...
- A pare?
- Aaa da da, tu su pare. Evo pedesetka, kako smo se dogovorili...
- Ček' ček' domaćine, rek'o si po 50 svakom.
- Nismo se razumjeli momci, rekao sam pedeset.
- Jel zajebavaš ili...? Vadi još stoju, nemo' frku da pravimo!
- Polako ljudi, nemoj da se svađamo pred narodom. Nesporazum je u pitanju, dogovor je bio 50 i toliko sam dao.
- A tako, jel? Daj tu flašu rakije, vidjećemo se još.
- Gdje ćete sad majku mu?! Sjedite, poslužite se...
- Vratićemo se, ne brini.Litar vremena kasnije...
- Slu... slušaj nas dobro, prijatelju... Oca smo ti počeli otkopavat'... Daj još sto evra inače ima da ga skroz iskopamo i naslonimo uz kuću k'o pečenicu da se okapa, pa ti vidi šta ćeš...
- Evo, zaboga, evo... Tako mi i treba kad 'oću da se bodem s rogatim :vadi pare:
