Ne misli se ovde na klasično brojanje koječega, već na fenomen koji pogađa mahom žensku populaciju, najčešće onu koja je u dužoj vezi ili braku. Takva ženskadija obično voli da ''broji''. U čemu se sastoji pomenuto brojanje? Pa u prigovaranju i zvocanju muškom partneru, kao i ostalim (muškim) članovima porodice, po pravilu za sitnice. U stvari samo za sitnice. To je onaj nerazumljivi i stalno prisutni zvuk upućen vama dok gledate TV, dok satima igrate najnoviji GTA 5, dangubite na netu, dremate u poslepodnevnim časovima, ili jedete...
Usled dugogodišnjeg izlaganja ovim zvucima, mužjaci često postaju ravnodušni na iste. Ženskadiju eventualno udostojimo ponekim klimanjem glave, u znak potvrde. Sad, šta smo to potvrdili i sa čime smo se složili, ni sami ne znamo. Čujemo, al' ne slušamo!
-Sine, ko je to došao?
-Niko ćale, što?
-Pa čujem majka ti u kuhinji priča s' nekim.
-Ma priča sama sa sobom, pusti je.
-Aaaaa, opet je počela je da broji znači...
-Do sto jedan i nazad ćale...
-Ništa, idem ja onda do kladže, pusti mi poruku kad je bezbedno da se vratim.
-Načekaćeš se ćale, zato se bolje lepo obuci, zna da bude 'ladno noću.
-I to što kažeš.
PLUS!!!
Živio!!!