Može da bude saobraćajni policajac koji nekada nervira dok mlati rukama i pišti na sred Slavije, ali ovog puta nije žaca već sudija. Nerviraju nas često sudije u fudbalu, vaterpolu, košarci, pa i onaj na PES-u 12 koji svaki kontakt svira, hvala Bogu ispraviše to u 13. Duvaju tako sudije i iritiraju. Retko da nešto svirnu u našu korist, a i kad svirnu bolje da nisu.
Otišla Vojvodina na gostovanje Rapidu u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Imali naši crveni prednost od 2-1 koju su nosili iz Srpske Atine. Igrali oni tamo u Austriji kako su znali i umeli. Borili se, kad pade jedan naš, pokosi ga Rapidov bez lopte i dobi žuti. Prošlo dva minuta svira sudija našem direktan crveni za prekršaj, ako je prekršaj bio i za žuti. Voša sa deset igrača, minut devedeseti, pada Rapidov u kaznenom prostoru, skoro bez kontakta. Sudija svirnuo, pa otišao kod pomoćnog sudije na sred terena da se posavetuje, pa dosudi penal. Dadoše ovi gol. Svi u ludilu viču, skaču, naši psuju majke, sestre i ćerke. Nigde nema koliko se igra nadoknada, kad u devedeset i petom minutu svira sudija prekršaj za naše. Naši naravno ništa nisu uradili, Rapidovi uzeše loptu i krenuše na prazan gol, kad na terenu dve lopte. Sudija ne reaguje, naš udari pogrešnu loptu, a oni daju i drugi gol. Igralo se devedeset i devet minuta, pomoćni sudija je ostao bez zastavice, a glavni je poslednji put na meču duvao.
