Radnja koju često upražnjavamo nadajući se da ćemo dugim izvođenjem iste dobiti nekakav odgovor.
Profesor: "Lavrentije, koliko je X u jednačini (2588 - 325) × 485 - 665 ÷ 38 - cos90° + sin45° - 36.5 × X = 285"
Lavrentije: :bulji:...5 minuta kasnije
Lavrentije: :bulji:
Profesor: "Pa je l znaš?"
Lavrentije: :bulji u profesora:
Profesor: "Alo, drago dete je l ti dobro?"
Lavrentije: :bulji u celo odeljenje:
Profesor: "Zoviteee hitnu, ovom nije dobro".
Lavrentije: "A, sad sam se setio. Nisam ja učio. Ipak pišite jedan".
Profesor: (mamu ti jebem bezobraznu al' me iseče) "U redu, na mesto".
Kad ''buljis'' u nekoga, moze da postoji 1001 razlog. Najcesce jer privlaci paznju, svidja ti se, nemozes da poverujes sta je obukao i slicno. U tom trenutku, taj neko u koga buljis pokusava da shvati zasto blenes u njega. Problem resava gledanjem u tebe ili ako je u prilici pogleda se u ogledalo. Ako neprimeti nista cudno onda se nada da je ta neka devojka ocarana njime i srecan napusta mesto.
U autobusu devojka skroz sa kraja, uporno gleda decka koji je 4m ispred nje.
Devojka: (Izpocetka samo ga posmatra nepomerajuci pogled)
Decko: (Nakon sto rpimeti da devojka bolju u nju, pocne i on da gleda u nju)
Devojka: ( Pravi se da gleda nesto druga a kad je sigurna pocne da bulji opet)
Decko: (Nakon sto to opet primeti, odmeri cebe od glave do pete,prebaci ranac na drugu stranu i pravi se da je neprimecuje)
Devojka: (Izlazi na sledecu stanicu, a razlog zasto je buljela josuvek nije poznat.)
Decko: (Jedino sto mu preostaje jeste da jednostavno pomisli da joj se sivdeo a bilo je sramota da pridje, iako to upste nemora da bude razlog uljenja)
