Samurajski kodeks časti, nikad zaista kodifikovan na jednom mestu, ali sačinjen od mnogih konfučijanskih, budističkih i taoističkih spisa. Izraz na japanskom znači "put ratnika". Neke od najvažnijih knjiga koje neposredno ili posredno govore o bušidou su Go Rin no Sho (Knjiga pet prstenova) od Mijamota Musašija i Hagakure(Skriven u senci lišća) od Jamamotoa Cunetomoa. U prenesenom značenju, bušido je bilo kakav moralni kodeks koga se držimo, časni princip koji ne izdajemo ni po cenu smrti. Nažalost, kao i u slučaju viteštva, retki su samuraji koji su zaista hodali stazom bušidoa, neiskvareni, časni i ponizni.
Neki od najvažnijih ideala bušidoa jesu lojalnost svome daimjou(zemljišnom gospodaru), skromnost(otuda naslov knjige "Skriven u lišću", kao metafora za skromnost i pokornost), hrabrost, čast, mudrost, iskrenost i (a po ovome se bušido razlikuje od drugih kodeksa časti) stalna spremnost za smrt (otuda česta tendencija japanskih samuraja da se ubiju, često i po komandi daimjoa). Pre nego što samuraje osudimo kao budale zrele za ludnicu, moramo shvatiti da je stalna spremnost za umiranje nešto što su samuraji stekli iz zen budizma, jer mnogi zen učitelji kažu da "Da bismo zaista živeli, svak dan moramo proživeti kao da ćemo tog dana umreti". Nema smisla, ali smisao ima zen, zar ne?
