Tokom krize 90-ih nismo imali Kineze kod kojih možemo da kupimo 4 para čarapa za 100 dinara i ako nas mrzi da ih peremo, jednostavno- bacimo. Tad smo imali svega nekoliko pari koje smo nosili dok se ne ofucaju, pocepaju, više puta šiju i- ponovo nose! Elem, u fijoci je uvek postojao jedan, a kod imućnijih i 3 para celih čarapa koje su se nosile samo u specijalnim prilikama- u to vreme uglavnom dečjim rođendanima.
Evo samo još da nađem one čarape za u ljude i idemo!
