Posle silnih reklama za šampone, piva i kafe dolazi ON - časovnik koji nam najavljuje da će desiti nešto u 19:30 časova. Ta divna stvar koja stvori celu porodicu na okupu (babu i dedu jer žele da čuju kad će da legne penzija, roditelje zanima da li će se spustiti cena namirnica, gasa, cigareta, a klicnima je zanimljivo da gledaju kako se kazaljke kreću). A onda idu te sekunde napetosti i iščekivanja početka dnevnika :
Baba i deda zavaljeni u fotelju, ćale na kauču, deca se na patosu igraju sa autićima, keva radi u kuhinji i pritom je u niskom startu jer očekuje početak dnevnika, kad odjednom - plavi časovnik se pojavljuje na malom ekranu :
Matori stavljaju naočare i prestaju sa trenutnom radnjom. Klinci parkiraju autiće na parking i broje naglas koliko je ostalo sekundi do početka. Sa svakim sekundom je sve veća tenzija i napetost -
Ćale: Milunka, batali te sudove. 'ajd sa' će dnevnik!
Baba dedi: Je l' Radoje, 'oće ovi sad da jave za penziju?
Klinci: 13,12,11..
Ćale (poprilično napet): Šta radiš više bre, Milunka, sa tim sudovima? Dolaz' 'vamo, možda je pala cena struje. Ima 15.000 da nam dođe račun zbog onih tvojih svetiljki ispred ulaza. 'Ebala te Nova godina.
Klinci sve glasnije i glasnije: 7,6,5..
Milunka sa sve rukavicama trči i zauzima svoje mesto na kauču.
Klinci skaču, pritom cimaju dedu za rukav: Deda, buđenje! Sad će ono vaše što gledate svi! DVA, JEDAN, NULAAAAAAAAAAA!
Međutim, kazaljka i dalje nastavlja da se kreće. Sekund dramske pauze.
Zatim ćale skače i počinje da udara rukom o sto: Pa pizda im materina bre! Svaki put kasne! To zbog one Jeremićeve! Šest sati je šminkaju i opet ne mogu da je srede. Kažu bre da je san koristan za lepotu, pa njoj ni hibernacija ne bi pomog... u tom trenutku se čuje poznata uvodna špica i konačno počinje dnevnik. Klinci sklanjaju autiće sa parkinga i sele se u drugi grad, a matorci se udubljuju u dnevnik i opet je tišina.
