Ni malo naivna stvar. Obično ona pokvari plan za očekivani koitus i dodeljuje nam zahvalni ali nedovoljni oral.
Međutim, mi neoženjeni i blago zaljubljeni volimo da tetka ipak svrati s' vremena na vreme, čisto da nas obavesti da je sve u redu i da od nas dvoje neće nastati troje, ili više.
Problem nastaje kada se tetka zadrži negde u Kuli ili Vrbasu, ili joj kasni voz. Tada seme strepnje kreće da klija i ubrzano raste kao pimpek prosečnog tinejdžera. Najdublji strahovi izazvani mogućnošću suočavanja sa odgovornostima za koje još nismo spremni, menjanje pelena, prekid faksa i zaposlenje u zadruzi, jer drugo nema gde. Tada minuti traju satima a dani godinama. Ništa nije bitno, ni osmica iz Anatomije ni dobitni tiket, ni da Voša zgazi Partizan u finalu kupa. Ništa ne može skrenuti misli sa glupave tetke koja se negde smuca... Ali kada stigne, onda je zagrlimo i izljubimo, obećamo sebi da ćemo se uozbiljiti, apstinirati prvo par dana radi rehabilitacije, ubuduće kupovati redovno kondome i podvezati jaja ako je potrebno.
Zatim se ode u prvu kafanu. Olešiš se, na'vataš neku radodajku, isprskaš joj u sve moguće rupe, sutra se probudiš, prisetiš se par delića večeri i uputiš jednu "onom gore": "Molim te, samo još jednu tetku i neću više jebati."
- E ćao, imaš cigaru?
- Evo ništa.
- Cigaru!
- A, izvini čekam tetku iz Crvenke već par dana nisam ni za šta... E'o.
- Hvala. Srećno.
