Najbolja zanimacija za babu i dedu posle žvakanja proteze i razgovora sa samim sobom. Ima li veće časti koja se svome unučetu može ukazati od naručivanja pesme sa rodjendanskom tematikom na radiju? Jok. Bez obzira da li se radi o bepčetu koje slavi prvi rodjendan ili o bubuljičavom gilipteru koji redovno trese skituljka u kupatilu, ove pesme su univerzalni simbol iskazivanja ljubavi od strane ljudi u trećem dobu. A i prilika da komšiluk krepa od zavisti što je baš njegov deda prvi provalio da rukuje bežičnim fonom i nabada opcije za čestitku, za razliku od ostalih, koji se uglavnom dernjaju na zvuk automata i prete nasiljem.
Dominantne pesme sa ovom tematikom su neprevazidjeni evergrin kultne grupe Divlji Kesten, pesma (gle čuda) „Srećan ti rodjendan“ (maramu ću vezati, dobro ću se zezatiii...), uz koju se na dečijim rodjendanima devedesetih padalo u trans izazvan sipanjem šećera u kolu za decu sa kilavim grlom i davljenjem u markizi, i kao totalni opozit toga, pesma „Ja vragolan i moj deda“, za dede šerete i dede zajebante, koji još uvek mogu na pijaci da utrte štap pod suknju brkatoj prodavačici bostana iz Kupusine.
Reakcije dece na ovakav poduhvat su podeljene, zavisno od godina. Imamo situaciju opšteg ushićenja u ranijem dobu, kad ga deda iz druge ulice zove telefonom i viče mu da upali radio jer će sad „njegova pesma“, posle koje će neko vreme biti glavno derle u ulici.
-Joj, ladno bila juče pesma za tebe na radiju! Hoćemo da se družimo s tobom!
-Car si, evo uzmi griz mog Djoleta!Pa do potpuno suprotne, koja se javlja u kasnijem dobu, kad ste svesni da će vas drugari podjebavati zbog toga.
-Ahaha, deda ti čestitao rodjendan na radiju, kakva si sisica!
-Smej se ti, ali kad gekne, a ja dobijem onu vikendicu na Korlatošu, molićeš da te pozovem..
-Ej, drugar, pa nisam ozbiljno mislio..
-Mrš!
