Preterano nestašno dete. Hiperaktivno kao veverica. Mali vrtiguz, tasmanijski đavo s trista dvajes obrtaja u sekundi i eksplozivnim potencijalom jedne poveće atomske bombe. Gde ono prođe tu trava ne niče, ostaju pustoš i nered, lom k'o u studentskoj sobi i ucveljeni roditelji koji naizmenično razmišljaju o svojoj psihoterapiji, šinterima i nekoj vaspitno-popravnoj ustanovi.
S tv-a piči dobro poznat hit, detence izvodi svoj performans, vrti se kao čigra, a onda onako ošamućeno skida babin milje s televizora, obaljuje uspomene iz Rafailovića, penje se na trosed, skače razbacujući igračke po sobi, vadi kure i piški po novom Sintelon tepihu.
-Random baba iz komšiluka: Hihihihi, vid' ga, vid' ga! Kakav je vrag, u dupence ga jebem! :HNJO HNJO HNJO HNJO HNJO HNJO:
Roditelji grizu pesnice s ludačkim sjajem u očima, gutaju Bensedine i uzimaju oklagije da se lupaju po glavudžama.
Osoba koju svi vrte. Svi je lažu i farbaju. Niko nije iskren prema njoj i svi je iskorišćavaju.
- Šta bi sa Natašom i Nikolom?
- Ma ništa, on ti je kao čigra. Osećajan je i ona ga iskorišćava, dok sa strane ima nekog jebača.
Kako se vrti čim se malo jače zalomi, čigra se po zvučnosti potpuno uklapa u svoje značenje, a ono u kladži predstavlja moguć dobitak na povećem tiketu upravo zbog stalnog zalamanja, oćel' il' neće doći.
A: ”Si igrao šta za danas?
B: Jesam bre, čekaj lomi me čigra kod sitija, crvenih i bajerna, ostalo došlo. ...i .i... TO! ajmo još samo jedan, još samo mrtvi nemci...
