Završila se naporna nedelja. Nešto razmišmljaš, mogo bi da banem u neki fenseraj, dobre pičke izlaze ipak je petak uveče. Navataš neko društvo, skockaš se, podigneš koju kintu i otisneš se noćni provod grada Beograda.
Dodješ do kluba, zagledaš malo odma ti je jasno gde si zalutao. Kad huligana nema, pederi kolo vode. Neki golobradi dečačići furaju kurton majice i toplomerke i vode kao neke pičiće. Ništa, pomisliš na lepe stvari da odagnaš zle misli. Misliš o ladnom točenom, jagnjetini ćevapima, ciganima, rakiji, pa o baklavama i tulumbama. Pogledaš u nebo, zamoliš Svetog Savu iz Kikinde da ti oprosti i udješ.
Unutra piči jebeni gej rep, svi sede i blenu, od zvuka inspirisanog zvucima drobilice za kičmu ne može da se prozbori. Uzimaš pivo da se osvežiš. Konobar dukatlija ti donosi topli napitak arome pišaćke sa ekstraktom vode iz Dunava. Pališ 27. cigaretu i merkaš ribe. Sve su ok. Počneš neku klasičnu žvaku, kad gle čuda eto Mike Žeke Pere Laze iz kraja. Neko se tu lepo njede govana sa apetitom i tebi pukne kurac i poželiš svima laku noć i dabogda im Zaz svirao na svadbi.
Ideš gajbi, dovršavaš 43. cigaru crvenog marllbora i baviš se pitanjima egzistencije i smisla života. Onda ti padne na um, oni slepci garant sad vode orgije, ribe trčkaraju okolo i razdiru sisiće a ti budala otišao.
I onda shvatiš da kakav si baksuz, čim si otišao ohladilo se pivo.
