Onaj koji iskusi ozbiljnu zivotnu opasnost,ima utisak da mu se citav zivot odvija pred ocima.Onaj kojeg je sreca pratila pa nije upadao u ozbiljan belaj ili je ostao nacisto strejt,moze pomisliti da je to jos jedna od fraza iz holivudskih filmova ili lake literature.
Da je ovaj pojam realan i da ima bukvalno znacenje,zna svako ko je nekada iskusio nadrazaj rada respiratornog sistema i ubrzan rad srca prilikom konzumiranja marihuane.Kada pomenuti osecaj nastane dobijas utisak da ce se citav svet srusiti,da ce ti srce iskociti iz grudi i da ce prestanak disanja ugasiti tvoje postojanje.
Neko je u tvojoj glavi pritisnuo PLAY i scene pocinju da se nizu.Kada je cale u doba najvecih govana nasmejanog lica iz kese izvadio "Sony Keca",
kada su kosarkasi osvojili zlato u Americi i kada si prvi put video burazera zavijenog u pelenu kako te gleda okicama jos neformirane boje.
Disanje postaje sve otezanije,a mracne misli postaju sve prisutnije.Dok se boris za vazduh secas se kako smo svi bili sjebani kad je Pedja 98me pogodio precku,vracaju ti se lica likova iz osnovne koje si svaki dan ponizavao,dok se molis tamo necemu svevisnjem da te postedi jer ti ces se naravno promeniti i poceti ispocetka.Vrtis u glavi svaku uvredu koju si izrekao i zakljucujes da si toliko govno koje i treba sad tu na mestu da krepa.Prestaje kasalj,prelazi u cisto gusenje,djavo ne da mira pa ti se na vrh svega pojavljuje i lice one male sto si se na nju lozio u srednjoj,i onog matorog sto si mu na fasadu gajbe kao jedanaestogodisnjak crtao obrnute krstove.
Rad srca se smiruje,disanje se polako vraca u normalu,ziv si,a ceo zivot ti je prosao pred ocima.I tako svake nedelje po nekoliko puta...
Oktobar 2006-Maj 2009
Dolazim do daha,prethodno po ko zna koji put premotavsi svoj film,bacam flop i izgovaram ono vec izlizano: "Auu,mamu mu jebem,necu vise nikad!
