Vući se, nikako napredovati, sporo se kretati, teško se probijati i to sve u gomili: ljudi, automobila, penzionera ispred ordinacije, baba na pijaci, štrajkača ili popizdelih studenata u oktobru dva!
Kome se nije desilo da ustane nadrkan. Ne stigneš k'o čovek ujutru muda da počešeš, u mom slučaju oči da protrljaš, već te stiskaju obaveze sa svih strana. I sve kao negde žuriš i sve kao jedva stižeš... žuriš da bi čekao! I tako crvuljaš ceo dan u prevozu, pred šalterom, na kasi, u saobraćaju...
