Stav nepopravljivih pozitivista na sve ružne i pogane stvari koje krase ljudski rod. U svetu cvetića i leptirića jednostavno nema mesta za stvari poput greha, laži, zavisti ili lopovluka. U stvari ima, al sve to čovek radi jer ga je muka naterala a ne zbog toga što je čovek, jelte, stoka. Oni prosto odbijaju da prihvate da ima onih koji kradu jer vole da kradu a ne da bi nahranili dete, da ima prosjaka koje mrzi dupe da pomere sem kad treba da trknu do kafane na vruću ljutu i da podebljaju "Ja sam invalid", jer se sprao od kiše. Osuđeni na roze stvarnost, traže svetlo kojeg nema u mračnim i hladnim šupljinama ljudske duše.
-Vidi Mića opet presiso! Aj opet da mu džornemo cipele!
-Uozbilji se malo čoveče, jel ti nije palo na pamet zbog čega možda pije? Šta ako mu je dete poginulo il ga ostavila ljubav njegove mladosti pa jedinu utehu nalazi u piću? Ahhh kako je to romantično!
-Koe? Jedini grlić koji je taj lizao je na zeječarcu, njega bre u rakijanom buretu kupali kao bebu.-E bičarko, apiš me za stojadina!
-Seljačino najobičnija, kako te bre nije sramota? Pa možda je mučenica kidnapovana i primorana da se podaje šugavim kamijondžijama za parče parizera i krišku leba dok je makro bie svako veče? Možda se prodaje jer nema para za fakultet? Ne znaš šta je mukica prošla a vređaš je...
-Izvinjavam se, meni budali pade na pamet pade da joj se osladilo da širi noge... e fukso oš ga čvabaš za kilo parizera?
