Poslednje reči umirućeg kralja Aleksandra | Karađorđevića nakon atentata u Marseju 1934. godine, koje su kao usud pratile Srbe kroz ostatak dvadesetog veka.
Bolje da nam je poručio da čuvamo ovce, možda njih ne bi izgubili.
Издахнуо је у згради магистрата у Марсеју, него то није била поента овога што сам написао.
Јок бре, ране су биле такве да није могао да каже ни реч, скоро сам гледао полемику око тога. Мада се слажем, могли смо да имамо земљу са границама које сам исцртамо, али мало нам би...
Краљ Ујединитељ нам је оставио редовну државу, међунардно признату, а ми ко да смо туђе наследили.
Тито је наследио, а не стекао, па се понашао као и сваки наследник трећег реда.
Болело га је уво.
Баш имамо различите погледе на историју :) Није сигурно наследио од Вардара до Триглава, нити тако организовану, плус усташе такве какве су биле...
Управо је наследио од Вардара па до Триглава, изузев Истре, која је Италијанска одувек била, то су биле границе версајске Југославије.
Усташе су " кумовале " покојном Краљу тако да су и оне постојале, нису се црвени много ознојали око Југославије. Него несрећни Срби, који си платили највећу цену уједињењу, а нису били у стању да сачувају то што су крвљу платили.
Ти ти ктитор? Ајд обриши оно изнад, делује дебилно овако :)
Управо због тог кумовања и кажем. Да је човек право наместио и рекао Србија је све ово, имали би и море и усташе би искулирале за дуже, а нас не би болела глава, ал јбг, зинуло дупе да буде нешто веће, но вештачки. И вала и јесмо јадни. Ко Ханибал, знали смо како да дођемо до победе, али не и шта са њом.
Kralj je bio pogođen valjda u grlo, ništa, a pogotovo ne ovakve gluposti, nije mogao da kaže. To su spinovali neki tadašnji Šaper i Krstić. A da bismo sa ovcama bolje prošli nego sa ovom državom, i to je istina. Mislim, i njih bismo izgubili, al bar bi bila manja šteta...
Није се Краљ покојни ту пуно питао, већ велике силе, а ми смо имали привилегију и част, да будемо међу победницима Великог рата. И да дамо допринос у ослобађању Европе, пробојом солунског фронта.
Србија је била " миљеница" Европе и Света, како нас је страна штампа из тог времена називала, али опет мала и минорна, да би се ишта питала. Већ је прихваћено, оно што нам је понуђено.
Обрисао сам, као што си тражио.
Хвала.
Ма не слажем се, могли смо да буде самостални и не би нас болела глава, али је краљ био алав. А изгубили смо генерације, па тад нас је било колико и Енглеза, а види сад разлику. Четвртина губитака су били Срби. Јес да смо били мали, али смо имали респект, и као људи и као војска. Имали смо привилегију да цртамо границе, а то смо прокоцкали.
У овом контексту допринос звучи минорно. Објективно, зезнули смо Бугаре и десетак пута већу војску избацили из колосека. Швапски генерал је сам рекао да је 60 000 Срба решило рат. Рат, који би сигурно дуго потрајао у рововској борби.
Генерално, мишљења сам да би на мило боље да смо били соло и да је краљ био беспотребно алав и грамзив.
Никада ми у савременој историји нисмо били самостални у смислу одлучивања у спољној политици.
Иначе српска војска од 62500 бораца је покорила и заробила 850000 бугара, 12 пута већу силу, али на папиру. Има једна лепа дефиниција на ту тему.
http://vukajlija.com/bez-te-zivi-idu-mrtvi/147195
Не заробљава се све војно. Они јесу добили по носу, али су пукли због залиха и губљења везе са надређенима. Гладан и жедан војник који не зна шта да ради не ратује.
Тај пут јесмо. И СФРЈ под Титом јесте, ма како ја био скептичан и ка комунизам и ка Тита.
Умро је на лицу места, пропаганда глупа.