Predmeti koji se najčešće nalaze u posedu starijh sugrađana. Usled slabe kupovne moći uslovljene niskim primanjima, dolazi do njihovog nagomilavanja, jer se sve čuva za "ne daj Bože" i "zlu ne trebalo".
Među takvim predmetima mogu da se nađu između ostalog:
električni uređaji koji ne mogu da se poprave, bezbroj puta krpljene čarape i drugi odevni predmeti, obijeno posuđe, stara ambalaža, ramovi od bicikala, pokidani lanci od motorne testere, grabulje bez zubaca, stare četkice za zube i slično...
- Baba, bre, pa ti još nisi bacila taj lonac?! Pa, je l' vidiš ti da mu je sav emajl otiš'o, potrovaćeš nas.
- Jes', k'o da ja to ne znam. Da imam pare, promenila bih ja to, dete moje, al' nema. A kol'ko vidim, ne smeta ukusu, pojeo si već deset sarmi.- Šta je ovo sad, koje pičke materine?! Umal' nogu da slomim... Šta će ti sav ovaj krš? Crni deda, pa, ovde ni ti ne možeš da se snađeš...
- Znam ja 'de je šta, niš' se ti ne sekiraj.
- Verujem, verujem, al' šta će ti sve to?
- Ćuti, nek' stoji, šta ti smeta? 'Leba ne ište. Možda zatreba za nešto. Ja da imam pare, lako bih sve to pobacao i kupio novo.
