Vrlo česta laž kod muškaraca kojom pokušavaju da samima sebi ili pak prisutnim ortacima opravdaju nedostatak hrabrosti u prilaženju devojkama.
On stoji sa drugarima, ona sa drugaricama. Žurka u toku, puno ljudi okolo, razni laseri, zezalice, DJ itd. Znaju se na "zdravo-zdravo", njemu deluje kao da ima nečega između njih. Netremice bulji u nju, malo malo pa i ona njega pogleda. Ona mu se nasmeši jednom, drugarice je gurkaju. Njega ortaci hrabre, a on "evo samo da odem do WC-a". Odlazi, vraća se. Stoji tako još pola sata, razmišlja kako i da li da priđe. Drugarica joj donosi jaknu i ona je polako oblači. Njemu zastaje knedla u grlu. Ona odlazi, a on prilično tužan osuđuje sebe.
Drugari: Brate, što joj nisi prišao?
On: Da je ostala još 5 minuta prišao bih joj!
Drugari: Ma daj...
On: Ma prišao bih joj keve mi!
