Miran, bubica, ne čuje se živ.
Nema te stvari koja bi poremetila njegovu ravnotežu i mirnoću. Na ratištu da bude pogođen, on bi ćutao i samo gledao.
Jedino nos mu smeta da se sagne skroz dolje i da bude dibidus neprimijetan.
A: E kakvo je ono moje dijete, svega ga ustrijelilo.
B: Što, ne uči, je li? Manit?
A: A ne, nego da nema nosa na ispašu bi bio... Mulac pravi.
