Poslednje reči utehe ortaku koji je upao u apstinentsku krizu.
- Ne shvatam brate. Bio sam retko duhovit dok smo pričali, smejala se svakoj mojoj fori, nije bilo neprijatne tišine, rekla je da sam sladak, da imam lepe zube i osmeh, čak sam joj i piće platio.
- I ništa?
- Ništa. Otpratio sam je do kuće, mislim da smo se jedno vreme i za ruke držali. Računam, u filmovima uvek bude poljubac ispred vrata.
- Pa naravno, poljubac je sigurno bio, a švalerčino?
- Ništa! Poljubac u obraz i to je to. Okrenula se i ušla u kuću.
- Au jebote.
- Ne pominji mi jebanje. Apstinentski period mi je i zvanično ušao u sedmi mesec.
- Au... Slušaj brate... Da sam ja ona... Mislm, da sam ja žensko, ja bih ti dao bez razmišljanja prvo veče.
- Stvarno? To mi puno znači, pravi si ortak. Dođi da te brat poljubi.
- Odbij, rekoh DA SAM ŽENSKO! Stvarno si bre očajan, nađi neku kraljicu trotoara, plati, pa se klati.
