Kvltna rečenica, ritual koji ima apsolutno značenje pečata na uspešno obavljen dogovor nakon više čašica razgovora, koji je itekako zadovoljio obe strane. Tu je kraj. Gotovo. Nema dalje.
- Slušaj prijatelju. Čuo sam sinoć mog sina i snajku, odnosno tvoju ćeru, kako se svađaju. U suštini ta svađa traje već danima. Mi kao roditelji smo tu da im pomognemo, iako ja mislim da ne bi trebalo da se mešamo u njihov brak. Stvar je delikatna.
- A oko čega to?
- Pa izgleda da su raskrinkali međusobne švaleracije. Onaj moj bilmez natrtio sekretaricu na poslu, a ista ta sekretarica duže vreme se trljala sa, da prostiš, tvojom Zoricom.
- Šta??? Moja ljubimica da voli žene?! Nemoguće.
- Očigledno da voli oba. I bravu i ključ. Šta nam je činiti?
- Pa ništa. Ja ću sad da odem do kuće da uzmem pušku i da je odrobijam k'o čovek, a ti vidi šta ćeš.
- Čekaj bre, ne može tako, jebem ga. Da ih pozovem da porazgovaramo sa njima?
- Nemam ja vremena da razgovaram sa bludnicima.
- A šta bi ti?
- Još dva litra ove rakije, bar sebe da ubijem.
- Ne može, prike, dovoljno si već pijan.
- Litar?
- Pola litra i da se izljubimo!
- Evo ruka.
