Konstruktivno jasna rečenica, samo što umesto upitnika i ovijeh zagrada stoji odgovarajući glagol, naravno lepo uštelovan po određenom padežu.
Nešto smo želelli da radimo, imali prejaku želju, ali su se razni faktori i sudba kleta umešali da tu radnju, pogađate, ne obavimo. Jedino što nam ostaje je to da taj propust ispričamo nekom drugom, koji bi nam došao kao rame za plakanje, samo što nećemo plakati, jer je plakanje za pičke.
A plakali bismo, iju.
I onda to naše rame krene da nam priča kako nismo imali dovoljno jaku želju, jer da jesmo, radnja bi bila obavljena u najkraćem mogućem roku od dobijanja te iste želje. Teorijski tačno, praktično - ni blizu.
-E, znaš da mi juče bila slava. Zamisli, nisam mogao ni da jebem. Dovedem kući Jelenu na slavu, spavala kod mene i hteo da je uveče razmontiram, kad ovi moji do kasno ostali i hoće i oni da prespavaju. Tetka, teča, stric, strina, ujak i ujna, svi se nabili po sobama kod mene, a kako da im kažeš da ne smeju da ostanu. Još sam spavao sa Jelenom i tetkom. Pu, živote.
-E moj buraz, da se tebi jebe, ti bi jebao.
-Pa kako, molim te, kad su mi na glavi stajali?
-Pa i Jeca bi ti stajala na glavi, hehe. Onoj glavi, znaš, hehe.
-Skontao sam id' u kurac.
