Ego je osoba, narcisoidna, sa vrlo malo samokritičnosti. Misli da je ono oko čega se sve vrti, misli da je sve naj.
Upravo zbog tog besmislenog razmišljanja može se zaključiti da postoje drastične varijacije između inteligencije te osobe i njenog nabujalog ega. Nju je teško razuveriti koliko god apsurdno, za okolinu, bilo njeno ponašanje.
Lik koji misli da je jebač, zavodnik, Kazanova. Da nema ribe koja će odoleti njegovim čarima i umeću zavođenja:
- Brate, ti odaberi neku od one tri tamo, ja ću je kresnuti za deset minuta maksimalno.
- Ma nema teorije da ćeš uspeti, bre. Sedi tu i budi lep.
- Hoćeš u crvenu da ću uspeti? Pogledaj me, visok sam, lep, dobro građen, ma nema mi mane!
- Misliš, da nećeš uspeti? Može! Pazi, deset minuta!(Nakon tih deset minuta.)
- I?
- Ovo neke monahinje jebote. Neće pa neće. Glupača, ne zna šta propušta. A da im dam još jednu priliku da se uvere kako sam savršen ? A? A?
- Samo sedi.
- Ma kakvi, gle'aj i uči od majstora. Moraš da joj namigneš ovako, to one vole, možda čak i da se oblizneš jednom... Pa joj naručiš piće, iscimaš konobara, ovo-ono, razumeš, da vide da si ono, da imaš kintu... Kada naginješ čašu da srkneš vops, stisneš biceps, ovako...
- Čekaj, čekaj. I to šatro pali?
- Naravno! Barem kod mene.
- Nemoj se ljutiš ali idi izvrši samoubistvo tako što ćeš skočiti sa svog ega na svoju inteligenciju.
- Štaa?
- Zaboravi. Gde si ono stao?
- Da, nategneš biceps...
