Tugaljiva i vrlo često pokajnička konstatacija čoveka nakon nekog neočekivanog neuspeha, do kog nije došlo isključivo posredstvom krivice dotičnog, već zahvaljujući lančano-dešavajućim nemilim događajima. Obično joj se primena nađe u razgovoru sa osobom koja se, pored sve muke, nađe tu da soli pamet.
-I, si uspeo da središ onu bedu od uslova?
-Ma ne znam, ništa me ne pitaj...
-Kako ne znaš? Jes' naučio ili ne? Okt 2 čoveče, šta ima da se ne zna?!
-E zbog ovog: Septembar, izgube mi prijavu, naprave se ludi, ne položim ništa. Oktobar, znaš da sam polomio nogu, opet ništa. I taman sad kad mi se sve posložilo i kad sam naučio, oni mi satave ova dva što sam prijavio na isti dan! Moram sad nešto izmajmunisati...
-Pa da, baš si ta dva morao. Mogao si neko drugi.
-E, pa znaš šta, da zna baba gde će pasti - tu bi sela, znaš. I mani me, molim te, ne soli mi ranu dosta mi je moje muke...
