Reči koje su me kao dete uvek zbunjivale. Uvek, ali uvek, to bi govorila neka bakuta koja je već jednom nogom u grobu. Gledajući ju, njeno teško kretanje, izboranu kožu i drhtav glas dok govori: „Sunce babino, dabogda ti meni ostario!“, dobijaš jednu jasnu misao a to je da nikad ne želiš da ostariš.
Iako je naravno „kletva“ izgovorena sa najboljom namerom i trebala bi da ti obezbedi duboku starost.
-Vidi ti decaka, rodio baba seb! Kol'ko imaš godina?
-Četri.
-O, pa ti si već momak za ženidbe. De ti reci baba Smiljki, imaš li ti kakvu devojcicu?
-Imam već dve a bato nema nijednu.
-Joj, dabogda ti meni ostario!
-Pa da ko deda budem!? Jes' ti luda?!
