Maštovit narod. Smislio prikladnu kletvu za sve i za svakoga. Neke smešne, zanimljive… neke jezive. Svejedno, nimalo prijatne.
Dabogda ti sin zeta u kuću doveo.
Dabogda ti se u kući sve osušilo osim veša.
Dabogda ti žena bila harmonikaš, pa ceo život igrao kako ti ona svirala.
Dabogda ti isključili struju pre "Esmeralde".
Dabogda ti živci igrali kao Nedeljko Bajić Baja.
A onda čuješ ovo.
Dabogda sto problema imao.
Kletva misliš, nemaštovita, ali kletva. Spremaš se da opsuješ a ni ne pomišljaš da se iza gadne površine ponekad kriju i mudrost a i lepa želja. Daleko je ovo od kletve...
-Zbogom prijatelju i neka ti Bog da mnogo problema!
-Kako, zašto sad tako?
-Lepo, ako imaš samo jedan, znači da si bolestan.Pitaš se zašto ti jednostavno taj neko nije rekao – sve najbolje prijatelju! Pa možda jer pored te beskrajne ljudske mašte ponekad zaluta i neko zrno realizma, surova istina da se od problema pobeći ne može. A samo zdrav čovek može sve i da ih prevaziđe.
