Ultimativni izazov za svakog roditelja, ali i za svako dete. Po onoj staroj - daj čoveku vlast da vidiš kakav je čovek. Mnogi ljudi se neprijatno iznenade.
I dok roditelji u Zloćudovu okopavaju krompir i zadnji dinar daju za školovanje, "dete" se eksira skupim pićima po klupovima, `vata se ko sa kime stigne, povraća se, userava i upišava, sramoti rod i porod, ispiti se odlažu, godine se obnavljaju. Sve zato što roditelji nemaju srca da "detetu" uvale motiku u ruke i steraju ga na njivu da ide da kopa. Jadno dete. Jadni roditelji! Jadni u glavu.
Brižna majka:
- Ćerko, jel učiš?
- Učim mama, učim. (sklanja potrošen kurton sa noćnog stočića)
- Učiš kurac, jel tako? - dobacuje otac.
- Milooraaaaaaade! (besni glupa mama) To je naše dete. Jel tako da učiš?
- Učim, učim... (pokušava pogledom da nađe makar jednu knjigu ili skriptu, ali zalud).Zaluđeni otac:
- Sine, kako ide faks?
- Ma, onako... Polažem ispite.
- Ne seri, nisam te to pitao. Neko kako ide FAAAAKS?! Du ju fak, or ju dont?
- AAAaaaaa! Idi bre ćale, dok ja ukapiram... Pa, ide. Aj DU FAK!!! FAKS!
- Ako, i treba. Da te zamolim nešto...
- Reci.
- Biraj malo. Meni za ljubav. Da me ne bude sramota, ako zatrudni, da mi se krave po štali ne stresiraju kada vide snajku. Razumem ja mladost, piće, pa onda te droge... ali ipak biraj malo.
- Biram, biram.
- Ajde, faksiraj, ali ponekad i položi neki ispit. Greota da se vratiš ovde, lepše je Beogradu. Tu nam je pola sela. Ovo što je ostalo ni za kurac nije. Doslovno.
- Ćaleeeeee, daviš!
Poslednje tri recenice nepotrebne skroz.
Razvodnile dobru definiciju.