Osoba sa kojom ste ni krivi ni dužni bili obavezni da provodite 6 sati dnevno 8 godina, a za sve to vreme biste radije zavrtali šraf u oko nego slušali njihove dogodovštine... Osoba sa kojom niste imali zajednička interesovanja, za razliku od srednje ili faksa koje ste birali. Da stvar bude gora, iz nekog razloga se veoma obraduju kad vas 10 godina kasnije vide i ne izbegavaju priliku da vas napadnu novim pričama o svojim poduhvatima, jebačinama i stvarima koje vas zanimaju 0 posto.. Na ove uljeze ne pale klasični izgovori "žurim negde", "aj se nadjemo kasnije pa ko ljudi pričamo" i "smaraš".. jer se samo nasmeju i nastave po starom.
(Stojim na stanici. Čekam bus. Nailazi "on"(dalji ortak iz osnovne). Pravim se da ga ne poznajem, navlačim kapuljaču i okrećem se ka drugoj strani. Još malo pa sam bezbedan. Još malo, još malo.. ali NEEE!)
- Brateeeee pa de si ti... 100 godina te nisam video!!!
- Evo...
- Pa jel vidjaš nekoga od naših?
- Ne.
- Jooooj pa super mi izgledaš! Jel ideš u teretanu? Jebeš nešto? hah?
- Hah... Ovaj... Biće da ne ide danas 31, odoh ja do grada peške... vidimo se...
- Čekaj! Idem ja s tobom. Jel se sećaš sisate Tanje? U kako sam je kresno, nije mogla da hoda... Nego jesi čuo da sam prebio pola Dorćola... pare pare... kola kola... pička... dupe... sise... pare... BMW...
