25. maj u bivsoj SFRJ poznatiji kao - Dan mladosti. Navodno, Titov rođendan. Tradicionalno je obeležavan velikim sletom na stadionu JNA uz prigodno predavanje štafete mladosti, predsedniku SFRJ, drugu Josipu Brozu Titu.
Je l' idete negde večeras ?
Pa, idemo na JNA, na slet!
Uh, ja zaboravio, moram da gledam prenos!
Nekada jedini dan kad je omladina osetila da nesto znaci!
Praznik koji slave samo oni koji odavno nemaju nikakve veze sa njegovim nazivom.
U jedna davna bezbrižna,humana i totalno antikapitalistička vremena živio je jedan Maršal. E taj Maršal je bio predsjednik jedne zemlje koja je po mnogim svjetskim glavama bila jedna od prirodno najljepših na svijetu. I taj Maršal je slavio rođendan. Javno. Cijela se zemlja veselila tom rođendanu. Neki po partijskoj dužnosti a neki iskreno.Oni koji se nisu veselili nisu smjeli javno izražavati svoje neveselje. Simbol njegovog rođenja je bila Štafeta mladosti koja mu je svečano uručivana 25.05 uvečer na Stadionu JNA u Beogradu.Tu su se skupljali najpametniji pionirčići zemlje (mali štreberi koji su "marljivo učili,istinu govorili,starije slušali i cijenili rad"!).
Također tu su bili i kršni omladinci i prelijepe omladinke koje je Maršal sa uživanjem hvalio a koji su izvodili plesne tačke.Stadion je uvijek bio pun do posljednjeg mjesta pljeskalo se Maršalu i omladincima i omladinkama na predstavi i malim pionirima-štreberima na recitacijama.Štafeta je obilazila najveće gradove (Ljubljana,Maribor,Zagreb,Split,Sarajevo,B.Luka,Titograd,Nikšić,Kragujevac,Novi Sad,Niš,Skoplje,Bitolj) i trijumfalno dolazila u Beograd.Vrhunac večeeri je bio kada mlada,jedra,zgodna omladinka (ili superpametna,nadarena pionirka) neki metalostrugar,rudar,bravar,vulkanizrer,pekar ili sl.se popnu trčeći stepenicama do lože,predaju Maršalu štafetu,poljube ga dva puta u obraz uz neizbježno:
"Druže Tito,predajem ti ovu Štafetu mladosti u ime svih pionira,omladinaca i naroda i narodnosti ove zemlje"...
Sve je svakako direktno prenošeno na državnoj televiziji.
Nema više Štafete mladosti,ni Maršala nema već odavno.Ostao je samo sjaj u očima na nekadašnju nezavisnost..
Nekada simbol jedinstva naroda na prostorima bivše SFRJ, danas kao i većina drugih tvorevina socijalizma, samo povod za nostalgični vapaj ljudi tog vremena, kao i sadašnjih, mlađih, pro-komunistički nastrojenih naraštaja, koji je, kao i svi ostali simboli, izgoreo u plamenu ratova koji su nas zahvatili.
Nekada su se deca ovako zaklinjala:
Danas, kada postajem pionir dajem časnu pionirsku reč:
da ću marljivo učiti i raditi i biti dobar drug,
da ću voleti našu samoupravnu domovinu SFRJ,
da ću razvijati bratstvo i jedinstvo i ideje za koje se borio Tito,
da ću ceniti sve ljude sveta koji žele slobodu i mir.Danas, mladež može samo ovako nešto da peva toj nekadašnjoj deci:
Da li se sećate zakletve položne,
da li se sećate reči date,
da li se sećate kad ste je zgazili,
ili ste i to zaboravili?
