Ustaneš veseo jer tebi je megakul, ne kuvaš kafu jer je so-out da piješ kafu kući. Bljak. Ne jedeš ništa (mnogo in), namestiš friz i pališ do delta sitija na bleju (isto mnogo in), sa par ekstra frendova i frendica (dobro selektovana mnogo urbana ekipa, naprosto dream team). Pošto ništa nisi jeo, sa svojom kul ekipom zabodeš u mek, hasaš neku salatu (out je jesti meso, salate su sada in) i svi furate sluške sa kojih cepa house, neka getina mnogo zajebana najnajnovija pesma koju ste čuli juče i mnogo vam je kull-full-ekstra-in-i-tako. Posle zapalite na espreso sa šlagom u costa coffie (naj in mesto, imaju kolače i kafu, zamisli). Tu ti je bleja. I tvojoj veseloj družini isto. Kad popijete kafu još malo blejite, obavite par talkinga na novom mob-u (svi sedite za istim stolom i svako priča telefonom i ne jebe ni dva posto ljude oko sebe, totalno in) i tako, idete malo da gledate sve one megakul radnje. Gledate neke šljašteće, totalno urbane jakne, posmatrate ih onim dobro poznatim joj-što-je-urbana pogledom sa sve namontiranom joj-što-sam-sada-urban facom i kašičicom u ustima (in). Ne kupuješ ni tu jaknu, ni ništa drugo (mnooogo in). Onda opet u costa coffie na espreso (ovog puta sa mlekom). Opet totalna bleja. Pa onda opet malo gledaš radnje sa kul ekipom. I opet, naravno, ne kupuješ ništa, jer to je in.
A ako kupiš nešto više nisi urban, onda si, iskreno, budala.
Dan završavaš sa oko 5000 manje u novčaniku (još više ako se gajbi vratiš taksijem-mnogo kul) i joj-što sam-sada-urban facom.
