Glavno pitanje ljudi u Srbiji koji imaju i zavaravaju se da bi hteli da pomognu,ali ipak nece(gnusaju se razdvajanja od njihovog "mukom i postenim radom" stecenog novca)...
Stvaran dogadjaj ispred moje skole
Prosjak na ulici prilazi devojci bukvalno zamotanoj u Nike i Adidas i trazi joj 50 dinara za lekove.Odbijen prelazi na nekog nalickanog gospodina u skupocenom odelu.O's kurac!Nema ni taj novca.Ali zato svom kolegi koji ide pored njega,a na ruci mu sljasti zlati sat, kaze "Dao bi ja,al' ne znam kome stvarno treba dati",na sta je usledio moj komentar "Pa zato ne das nikom!".Dobio sam samo prezriv pogled od pitanog "gospodina",a drugi se pravio da me nije ni cuo.
Veca je vrovatnoca da ce neki prosjak izvuci nesto od gospodje u prljavoj suknji nego od malodusnih sljastecih ljudu koji su tu samo za ukras.
